SVIREPO UBISTVO NA LIMANU, Musiću 40 godina presuđeno...

Sudsko veće Višeg suda u Novom Sadu, kojem je presedavala sudija Tamara Radović, osudilo je Darijana Musića na 40 godina zatvora zbog svirepog ubistva novosadske manekenke Vladislave Červenko 12. novembra 2012. godine u svom stanu na novosadskom naselju Liman 2.

Petočlano veće odluku je donelo jednoglasno. To je druga presuda Musiću za to ubistvo jer je prethodnu presudu, kojom je 5. jula 2013. godine osuđen na 35 godina robije, Apelacioni sud ukinuo zbog „bitnih povreda krivičnog postupka” i naložio novo suđenje.

Izričući juče presudu, sudija Radović je rekla da je Musić s umišljajem i na svirep način ubio svoju devoju tako što joj je zadao najmanje 50 udaraca pesnicama i metalnom šipkom po telu. Po njenim rečima, Vladislava je trpela bolove velikog intenziteta. Na skali od 0 do 10, bolovi su iznosili između 8 i 9 stepeni, a nakon desetak minuta je preminula zbog gubitka krvi.

– Musić je žrtvi naneo udarce koji su izazvali patnju, a to je i želeo. Žrtva je preminula u mukama – rekla je sudija Radović, i navela da je tokom završne reči „neko primetio i da na telu žrtve nema nijednog mesta koje nije bilo zahvaćeno povredama”.

Osuđeni se nakon izvršenog dela, po njenim rečima, ponašao vrlo svrsishodno jer je otišao da proveri da li je sigurnosna kamera na ulazu u zgradu nešto snimila i pripremio je ruksak za bekstvo. Sudija je pojasnila da je na ponovljenom suđenju temeljno urađeno psihijatrijsko veštačenje okrivljenog, a veštaci su, tokom Musićevog posmatranju, utvrdili da on ignoriše tuđa osećanja kao i da kod njega domonira narcisoidnost.

– Optuženi se branio nesećanjem, ali za to nema nikakvog medicinskog osnova i opravdanja jer se seća svega što je u životu doživeo, osim tog slučaja, što je, smatramo, odbrana sračunata ka umanjenju kazne. Kod optuženog su istaknute i manipularotski elementi – kazala je Tamara Radović.

Ona je istakla da je maksimalna kana izrečena jer dokazi s lica mesta, povrede žrtve i ponašanje osuđenog, ukazuju na to da jedino ima mesta maksimalnoj kazni, a sudsko veće nije našlo nijednu olakšavajuću okolnost za tako surovo ubistvo.

Darijan Musić, koji se nalazi u pritvoru u KPZ-u u Sremskoj Mitrovici, nije juče prisustvovao izricanju presude od četiri decenije robije. On je u petak, u završnoj reči, zamolio sudsko veće ne bude u sudnici. Portparolka novosadskog Višeg suda Svetlana Tomić Jokić rekla je novinarima da Musić na to, po zakonu, ima pravo.

Musićev branilac Pavle Mušicki je u izjavi novinarima kazao da je presuda očekivana i da „nije pobedila pravda već pritisak” i da će se odbrana žaliti.

Suđenje su pratili protesti i peticije, ali i pojačana pažnja javnosti pa je svojevremeno reagovao i ministar pravde Nikola Selaković, koji je naveo da će zatražiti nadzor nad odlukama u slučaju ubistva Vladislave Červenko i suđenju za tragediju u diskoteci „Kontrast”.

Podsetimo, suđenje u ovom slučaju krenulo je iz početka 11. marta. Musić je na ponovljenom suđenju tvrdio da se ne seća jasno okolnosti i detalja tragične noći, a njegov advokat je pokušao da mu umanji kaznu tako što je pokušao da dokaže da je Darijan neuračunljiv. Ipak, lekari su utvrdili da je on natprosečno inteligentan i da nije lud, niti da pati od bilo kakvog duševnog poremećaja.

Musić je Vladislavu pretukao nasmrt 12. novembra 2012. u svom stanu na Limanu 2. Tokom policijske potrage oglasio se na „Fejsbuku” postom uznemirujuće sadržine. On je priznao da je ubio svoju devojku jer ga je „varala a kojekime dok je bio u zatvoru” i u monstruoznom tonu „objasnio” da mu nije bio cilj da ona umre

M. Bozokin

Edmund Červenko: Hrabrost sudije

Posle izricanja presude, nakon koje su se u prepunoj velikoj sali Višeg suda čuli i aplauzi, porodica i prijatelji ubijene Vladislave Červenko su bili zadovoljni. Otac Edmund je naveo da je sudija Tamara Radović ovom presudom dokazala da je hrabrija od mnogih drugih u sudu. Majka Aleksandra i sestra Tatjana su ocenile da je Musić izostankom na izricanju presude pokazao da je, u stvari, kukavica. Njihovo je mišljenje i da će visina ove presude uticati da se takva ubistva ne počine.

Dnevnik

Najstarije nerešeno ubistvo u Novom Sadu je...

Najstarije nerešeno ubistvo u Novom Sadu je likvidacija Kićuna Vilotijevića (40), u to vreme najuticajnijeg crnogorskog bosa u Novom Sadu, koji je ubijen ispred kafića „Kaskada” na novosadskom naselju Liman, u noći između 9. i 10. jula 1999. godine. Nepoznati ubica likvidirao je Vilotijevića iz vatrenog oružja u Ulici Narodnog fronta broj 2, a tom prilikom je teško ranjen i Vrbašanin Mikan Novaković, inače rođak ubijenog bosa.

Od prvog dana istraga tog ubistva je bila usmerena ka Crnoj Gori, s obzirom na to da je porodica Kićuna Vilotijevića u dugogodišnjem sukobu s takođe veoma uticajnom nikšićkom familijom Radulović još od osamdesetih godina prošlog veka. Njegov brat Milan Vilotijević osuđen je zbog ubistva Slavka Radulovića iz bezobzirne osvete na 20 godina zatvora. Krivično veće Višeg suda u Podgorici sudilo je Milošu i Srđanu Raduloviću zbog sumnje da su pokušali da ubiju Milanovog sina Marka i pravosnažno su osuđeni. Nakon toga, kao maloletniku, sudilo se i Marku Vilotijeviću zbog pokušaja ubistva Miloša Radulovića, ali je pravosnažno oslobođen.

Milan Vilotijević je ubio Slavka Radulovića iz bezobzirne osvete, a za to je imao jak motiv jer je pokojni Slavko Radulović s braćom Miomirom i Rankom ubio brata optuženog Zorana Vilotijevića. I pored toga što su braća Radulović, Ranko, Slavko i Miomir, osuđeni na zatvorske kazne od 15, 12 i osam godina za ubistvo Zorana Vilotijevića, Milan Vilotijević je odlučio da se osveti, navodi se u obrazloženju te presude.

Višedecenijski sukob dveju crnogorskih porodica nastavili su sinovi i bliski rođaci, pri čemu je jedan mladić ubijen, a drugi teško ranjen u januaru 2008. Milutin Kankaraš je ubijen, dok je njegov prijatelj Marko Vilotijević teško ranjen u pucnjavi u kafiću VS u mestu Kočani, kod Nikšića. Policija je nakon pucnjave uhapsila Nikšićanina Zorana Šapurića, dok su kao njegovi pomagači označeni Bojan Šćekić i Srđan Radulović.

Uporedo s istragom u kojoj se za osnovni motiv ubistva Kićuna Vilotijevića smatrala krvna osveta, policija je istraživala i njegove poslove u Novom Sadu, gde je važio za čoveka čija se dozvola tražila za svaki ozbiljniji posao u sivoj zoni. Međutim, iza ubice nije ostalo mnogo tragova, a i dan-danas se spekuliše o tome da je ta likvidacija izvedena uz podršku i saglasnost tadašnjeg DB-a.

Do sada poslednje nerazjašnjeno ubistvo u Novom Sadu je likvidacija Radenka Popovića (31). Taj mladić iz Kaća prošlog avgusta izrešetan je iz automatske puške na uglu Kopernikove i Ulice Ilije Birčanina u Novom Sadu, dva sata posle ponoći, a nasuprot zgrade u kojoj je živela Radenkova buduća supruga s kojom se verio nekoliko dana pre ubistva.

Po nezvaničnim saznanjima iz istrage, Radenka je, dok je boravio s devojkom u stanu, neko pozvao telefonom da siđe ispred zgrade, a kada je prišao svom automobilu, napadač je u njegovom pravcu ispalio čak 19 metaka. Radenka je pogodilo osam i izdahnuo je na licu mesta. Uprkos proverama nadzornih kamera u celom kvartu gde se dogodilo ubistvo, policija i dalje nema značajnijih saznanja o ubicama i motivu tog zločina.

Radenko je, po tvrdnjama poznanika, živeo malo kod verenice u Novom Sadu, malo u porodičnoj kući u Kaću, gde o porodici Popović meštani imaju samo reči hvale. Kaćani su njega i njegovog brata znali kao trgovce automobilima koje su uvozili, a ubijeni Radenko je pored toga bio angažovan i kao obezbeđenje u jednom novosadskom lokalu. Međutim, u policijskoj evidenciji stoji da je pre nekoliko godina slučajno ranjen u jednom lokalu, a osim toga, policija je protiv njega podnosila krivične prijave za iznudu, nanošenje teških i lakih povreda, dok je 2005. osuđen i na uslovnu kaznu.

Jutro nakon ubistva Radenka Popovića, na obali Dunava, kod nasipa na Dunavcu, lokalni pecaroši su zatekli spaljeni „opel astra“, a policija je utvrdila da je su Radenkove ubice koristile to vozilo u noći ubistva.

N. Perković

Ima još nepoznanica

U registrima novosadske policije kao nerešena ubistva i dalje se vode još i likvidacija Tanasija Samardžića (41) iz Živinica u Bosni i Hercegovini, koji je 10. jula 2002. godine raznet bombom u Ulici Kraljevića Marka, nadomak sedišta policije, dok je sedao u svoj „audi”. Tri meseca kasnije, odnosno 5. oktobra 2002. godine, Đorđe Topić (27) likvidiran je hicima s leđa u Fruškogorskoj ulici na Limanu.

Policija još traga i za ubicom Vinka Predojevića (45) iz Doboja čije je telo pronađeno 15. novembra 2006. u njegovom „fordu” na novosadskom naselju Satelit.